Бојан Торбица: Покрет социјалиста је левица која зна шта је национално
„Којим и каквим криминалом може да се бави човек током чијег мандата је разбијен и похапшен злогласни клан Беливук-Миљковић, током чијег мандата је разрешено десетак најмонструознијих мафијашких убистава, човек који је био на челу полиције када су разбијани кавачки и шкаљарски клан, ухапшен Дарко Елез, Дарко Шарић…“, каже Торбица
„Санкције Александру Вулину показале су право лице америчке политике и уједно су претња пре свега Александру Вучићу, али и целој Србији да могу доживети сличну судбину, ако се не повинују притисцима колективног запада“, казе за „Телеграф.рс“ Бојана Торбица из Покрета социјалиста.
О томе коју политику заступају и даљим плановима као и о Еврпској унији, Торбица открива у интервјују датом за наш портал.
Коју политику заступа Покрет социјалиста?
Покрет социјалиста већ пуних петнаест година чврсто стоји иза политике коју су конципирала наша два оснивача Александар Вулин и академик Михајло Марковић, а то је политика социјално и национално одговорне левице. Ми смо до пред средине 2014. године и доласка Александра Вучића на чело републичке Владе живели у потпуно дивљем капитализму. Залагањем Александра Вучића и Александра Вулина и изменама Закона о раду почело је уређивање тог простора. Почео је долазак озбиљних инвестиција, почела је реиндустријализација Србије и значајан пораст броја запослених. Вучић је као премијер био довољно храбар и одлучан да уведе мере фискалне консолидације, које су довеле до уређења јавних финансија и омогућиле потоњи раст зарада и пензија. У то време наш оснивач Александар Вулин се налазио на челу министарства за рад, социјалну политику и борачка питања и уз Александра Вучича је један од најзаслужнијих што током мера штедње најсиромашнијим грађанима Србије није умањено ни једно социјално давање, а обим социјалних услуга је чак и увећан. Е то је политика Покрета социјалиста. Борба за права свих оних који живе од свог рада, као и помоћ државе свима коме је она неопходна. Срећом Александар Вучић за разлику од људи који су се пре њега налазили на челу Србије јако добро осети и разуме потребе обичних грађана, што нам је у многом олакшало реализацију социјалног програма. Остваривање националног дела политичког програма иде много теже. Поред чињенице да је Србија током претходних десетак година постала политички и економски немерљиво стабилнија држава, самостална у одлучивању, а у војном, привредном и финансијски несумњиви лидер у региону, константни политички притисци пре свега са запада, покушавају да пољуљају ту нашустабилност, ограниче самосталнст и наруше територијални интегритет. Наш одговор на те изазове јесте идеја српског света коју је конципирао наш оснивач и донедавни председник Александар Вулин. Идеја политичког обједињавања српског народа, јер само тако о свим најважнијим националним питањима можемо одлучивати заједно. Идеја да смо увек ту уз своју Србију, баш као што је и Србија уз нас без обзира где живимо у Алексинцу, Бањалуци, Подгорици, Загребу, Чикагу, Бечу… Невероватно је важно да сви Срби, без обзира гђе живе, буду јединствени и да о свим питањима од националног интереса одлучују заједно у Београду, у престоници свих Срба. Једнако томе је важно и да када заједнички донесемо неку одлуку сложно станемо иза ње. Сви до једног, без изузетка. Само тако можемо заштитити виталне интересе како Србије, тако и целокупног српског народа. Унутар региона се чују гласови да је српски свет продужетак, па чак и реализација идеје стварања Велике Србије.
Има ли ту истине?
Никада нисам успео да сазнам шта је идеја Велике Србије. Да ли је то идеја да Срби имају неотуђиво право да слободно живе на својим прадедовским огњиштима. Ако јесте, шта је ту лоше и опасно? Поновићу питање које је Александар Вулин небројено пута поставио: Колико то Србија мора бити мала, да господарима света не би била исувише велика? Српски свет је аутентична национална идеја и није никакав продужетак идеје Велике Србије, уколико је она икада и постојала. Када већ причамо о идеји српског света, подсетимо се да су Срби само током XX века два пута прокоцкали историјску шансу да јасно дефинишу и одреде своје националне интересе и свој животни простор. Победник у два светска рата, народ који је уз велике жртве извојевао епохалне војне победе, успео је да изневери све своје националне идеје и циљеве, те да крај века дочека као политички губитник. Разлог је врло прост – престали смо да будемо јединствен политички народ, своје националне интересе подредили смо „суживоту“ у државној заједници, искрено и наивно верујући у идеју братства и јединства. Ако хоћемо да опстанемо у овим тешким временима, веома брзо ћемо постатијединствен политички народ – што је и први корак ка нашем коначном уједињењу. Срби ће се једном ујединити, без обзира што никада у до сада у својој историји то нисмо успели, тј. нису нам дозвољавали. Шта год други говорили о томе, пре свега српски народ мора бити свестан чињенице да српски свет није никакав позив на сукобе, већ одговор на политичко и физичко насиље које се већ деценијама спроводи над нашим народом. Одговор на ћутање о злочинима у Олуји, на подсмевање покланим у Клечки, масакрираним у Старом Гацком. Српски свет стварамо да „Велика Албанија“ не прође без бране и отпора. Српски свет стварамо да када Србе у Републици Српској приморавају да прихвате да су геноцидан народ, они знају да има ко да их окупи и охрабри да буду јединствени и сложни. Да има ко да их заштити од правног насиља и политичког прогона. Српски свет је политички, достојанствен и миран одговор на покушај отимања Косова и Метохије, на покушај рушења Републике Српске, на враћање усташтва у званичну политику Хрватске. Ако ме питате да ли ће српски свет довести до уједињења, мој одговор је хоће и то неминовно, јер уједињење је већ увелико почело и нико га не може зауставити. Само ово уједињење ће бити мирно, без испаљеног метка, без и једне капи проливене крви.
Све време причате о социјално и национално одговорној левици. Да ли та два појма могу да стоје заједно у једном политичком програму, нарочито уколико се ради о партији левице?
Наравно, једно без другог не може да иде, али данас се од левице покушава направити нешто друго. Левица треба да буде безопасна политичка опција која се занима искључиво за маргиналне области људског живота. Левица треба да се бави заштитом права сексуалних мањина, и да ниподаштава сваку традиционалну вредност, да промовише слободну употребу лаких дрога, мада не знам ко их је тако поделио, да са гађењем говори о својој земљи и да има разумевање за сваку другу земљу и народ. Да брине о тривијалним стварима, затварајући очи пред чињеницом да се бројни светски народи боре за свој суверенитет и право да самостално одлучују о својој будућности. Суштинска грешка, пре свега, српске левице 20. века, јесте занемаривање националног. Суштина свих ствари је човек. А шта је човек? Човек је социјално биће, човек је друштвено биће, али човек је и национално биће. Човек да би био срећан и да би био духовно испуњен, мора да зна ко је, мора да зна одакле је, мора да зна своје корене и сврху свог постојања. Да би то знао мора да се наслони на своје националне корене, традицију, историју… Просечан Србин мора да зна и ко је Свети Сава, краљ Милутин, Милош Обилић, Гаврило Принцип, Војвода Живоји Мишић, мајор Милан Тепић, патријарх Павле, пуковник Миленко Павловић, генерал Владимир Лазаревић… Мора да буде свестан њихове историјске и моралне величине, али и величине њихове жртве. Баш ту је била грешка левице 20. века што је одбацивала те вредности и гурала их у историјски заборав. Та грешка мора бити исправљена. А може бити исправљена само тако што ћемо поред социјалног прихватити и национално. И социјално и национално нису у сукобу, не могу и не смеју да буду у сукобу, већ морају да стварају нову вредност, систем и друштво у ком човек мора да испољи себе онаквим каквим јесте. Због тога су Александар Вулин и Михајло Марковић те 2008. године формирали Покрет социјалиста. С идејом да буде левица која зна шта је национално. Суштина самог постаојања левице јесте борба против неправде, а неправда се данас као нигде на свету врши према српском народу.
Ниједан други народ на свету, у прошлом и овом веку, није доживео да толико лажи о њему буде прихваћено као истина, често и од оних који су га представљали. Ниједан други народ није доживео да му терористичке банде уз подршку најмоћнијих светских сила отму део државе и да се још од њега тражи признање и задовољство што му рапарчавају земљу. Ни један други народ на свету у трећој деценији 21. века не живи по енклавама, ниједном другом народу на свету без икаквих санкција међународне заједнице убијају, хапсе, прогоне, пребијају, злостављају припаднике… Ни једном другом народу на свету не гасе све облике Левица постоји да би била на страни оног ко пати, да би била на страни оног над којим се врши неправда. Данас су Срби најугроженији народ на свету и зато је наша обавеза да безрезервно бранимо националне интересе српског народа.
Који сте ваши даљи планови ?
Наши планови су да очувамо и уколико је могуће ојачамо партију до повратка Александра Вулина на њено чело. У току су унутарпартијски избори, организујемо изборне конференције широм Србије и припремамо се за партијски конгрес који ће бити одржан крајем године. Ослушкујемо дешавања око формирања Народног покрета и очекујемо позив да узмемо активно учешће у његовом оснивању и раду. Немојте заборавити да је Покрет социјалиста, још у опозицији, први стао уз Александра Вучића и Српску напредну странку. Док су други одмеравали да ли им је лепше и удобније у наручју досманлија, ми смо раме уз раме са Александром Вучићем кренули у борбу за праведнију, поштенију и богатију Србију. Ми никада нисмо калкулисали, па нећемо ни убудуће. Александру Вучићу смо дали реч да ћемо се борити до последњег и тако ће бити. Иако делимо највећи број основних политичких убеђења, СНС нам је увек дозвољавао да унутар коалиције задржимо своју посебност, задржимо право да се боримо и за своја изворна политичка начела, која се наравно никада нису косила са циљевима наше заједничке борбе. Никада нам нису оспоравали право на идеју политичког обједињавања српског народа оличеног у идеји српског света, право на скептицизам према европским интеграцијама Србије, право на мишљење да чланство у ЕУ има алтернативу. Та алтернатива је по нама немерљиво боља, достојанственија и перспективнију. Сматрамо да уколико већ требамо да будемо део економских интеграција онда треба да изаберемо оне које српској држави и народу нуде извеснију и бољу будућност. Као што сам рекао наши коалициони партнери нам никада нису оспоравали право на сопствено мишљење пре свега јер знају да ми у то искрено верујемо, да је то део нас, део наше идеје, као и да никада нећемо довести у питање наше заједничке циљеве и борбу. Управо у томе и јесте политичка и морална величина како Александра Вучића, тако и Српске напредне странке данас предвођене Милошем Вучевићем.
Европска унија има алтернативу? Да ли мислите на БРИКС?
Наравно, мислим на БРИКС. Чланство у БРИКС-у је део нашег политичког програма из више разлога. Пре свега, ради се о организацији чије су чланице (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) осведочени пријатељи српске државе и народа. То су државе које никада нису доводиле у питање суверенитет и територијални интегритет наше државе. Државе које никада нису желеле ни педаљ наше територије. То су државе које нас никада ни на шта нису приморавале или условљавале наше одлуке и понашање. државе које нису лажно оптуживале наше хероје и судиле им на монтираним судским процесима с једним циљем да се Срби прогласе геноцидним народом. БРИКС чини 5 држава које заузимају око 1/3 светске територије, са глобалним БДП-ом од око 32,1%. Оне чине око 25% светске трговине и приближно исто толико светских инвестиција, преко 33% резмене индустријских роба и са преко 50% доприноса глобалном економском развоју. Да ли је ово довољно чињеница да буду ако не перспективнија, онда минимум адекватна алтернатива Европској унији. Не знам да ли је потребно да додам да је више од 30 држава изузетно заинтересовано за чланство, од којих су неке до јуче биле најважније економско-политичке савезнице САД-а, попут Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Египта, Турске. Немојте заборавити да су велике шансе да већ за десет година ни једна европска држава не буде међу 10 најразвијенијих у свету. Чак ни једна актуелна велесила попут Немачке. Зашто? Зато што су земље БРИКС-а за само три деценије учиниле оно за шта је Европи требало три века. Размислите где ће БРИКС бити за две, три деценије и у ком друштву Србија треба да буде. Ми верујемо да је Србији место у друштву истинских победника. Наравно коначна одлука ће бити на грађанима Србије, који су током претходних десетак година и више изборних циклуса, доказали да знају да направе прави одабир.
Како гледате на одлуку Америке која је на црну листу ставила Александра Вулина?
Санкције Александру Вулину показале су право лице америчке политике и уједно су претња пре свега Александру Вучићу, али и целој Србији да могу доживети сличну судбину, ако се не повинују притисцима колективног запада. То је опомена да ће свако онај ко доследно брани националне интересе Србије и српског народа, ко се противи увођењу санкција Русији и колективном лудилу Европске уније, Велике Британије и САД по питању сукоба у Украјини, али и свако онај ко сматра да Србија треба да води самосталну и независну политику, бити мета прогона америчке администрације. САД мисле да на овај начин могу дисциплиновати свакога ко не мисли као они. Санкције показују све јаснију и све већу политичку немоћ велике глобалне силе попут САД. Време једноумља и монополарног света је завршено, глобални империјализам и неоколонијализам се руше као кула од карата управо пред идејама које је једним добрим делом, током своје политичке борбе, ширио и сам Александар Вулин. Погледајте дешавања у Нигеру, као и гласове из Буркине Фасо и Малија. Не заборавите дешавања у Централно Афричкој Републици. Африка се диже против неоколонијализма, израбљивања и пљачке њених природних богатстава. Срамно је да државе које се диче демократском традицијом користе робовску радну снагу. То више не пролази и зато се западни империјализам убрзано урушава. Тог дана када је стављен на црну листу Александар Вулин се придружио великанима антигобалистичке борбе и предводницима слободарског покрета у свету Ернесту Чегевари, Фиделу Кастру, Угу Чавесу, Слободану Милошевићу, Владимиру Путину, Сергеју Лаврову…
Уједно се придружио и снагама које се боре за опстанак Републике Српске и очувању виталних националних интереса прекодринских Срба Милораду Додику, Жељки Цвијановић, Радовану Вишковићу, Ненаду Стевандићу. Сви они су на америчкој црној листи, која је сваким даном све већа богатија за по неког искреног патриоту и заштитника српских националних интереса.
Признаћете да се у оба случаја ради о респектабилном друштву. Истини за вољу, ове санкције Америке Александру Вулину можемо гледати и као одговор на санкције које он последњих шест година уводи пре свега америци, али и свима онима који се преко својих служби мешају у безбедносни сектор Србије. Јавна је тајна да су током преломних година крајем прошлог и почетком овог века вољом западних служби и амбасадора постављани како министри, тако и начелници како цивилне, тако и војне службе, као и сам начелник генералштаба војске. Доласком Александра Вучића, а потом и Александра Вулина прво у министарство одбране, потом унутрашњих послова, а на крају и у Безбедносно информативну агенцију тај утицај је минимализован тако рећи у потпуности ампутиран. То Америка не може да опрости Александру Вулину. Па сетите се само како су западне службе и амбасадори уз помоћ домаћих тајкуна, 2008. године мимо воље грађана преко ноћи у клубу привредника заврнувши уши Борису Тадићу и Ивици Дачићу, формирала републичку Владу. Срећом та времена су ружна прошлост, коју нам владари из сенке никада неће опростити. Нека се нико не залуђује да су било какве криминалне радње разлог санкција. Којим и каквим криминалом може да се бави човек током чијег мандата је разбијен и похапшен злогласни клан Беливук-Миљковић, током чијег мандата је разрешено десетак најмонструознијих мафијашких убистава, човек који је био на челу полиције када су разбијани кавачки и шкаљарски клан, ухапшен Дарко Елез, Дарко Шарић и многих других криминалаца. Да ли су ова хапшења можда разлог санкцијама јер најгори су увек радили за најаче, а јако добро знамо ко влада и управља светским нарко тржиштем. Вероватно исти они који су из затвора у Доминиканској републици извукли шефа врачарског клана у тренутку када је Србија тражила његово изручење. За то су способне једна или две светске службе. Ту треба тражити кривицу Александра Вулина.
Две трагедије су у мају погодиле нашу земљу. Које је мисљење о њима Покрета социјалиста?
Јесте, две страшне трагедије, које су пођеднако продукт турбулентних догађаја који су претходне три деценије потресале ове просторе и оставиле дубоке трауме, али и новог глобалистичког начина живота који разара друштво, а пре свега његову основу – породицу. Ова два догађаја у којим је убијено 17 особа, од којих су деветоро деца, отрезнили су нас да то није појава која се дешава искључиво на западу и да је тај запад одавно код нас у многим позитивни, али и бројним негативним појавним облицима. Глобални трендови од нас стварају усамљене, уплашене, саможиве и себичне појединце, који немају нацију, не воле породицу, живе у виртуалном свету, на друштвеним мрежама у свом, најчешће искривљеном свету. Такав појединац је спреман на све, као што су појединци из опозиције показали да су спремни на све, зарад доласка на власт. Пар дана после две ужасне трагедије које су довеле до делимично оправданог страха и бунта дела јавности, лидери прозападне или све једно антисрпске опозиције су покушали да злоупотребе трагичне случајеве и организују обојену револуцију. Подметнувши политичке захтеве који нису били ни поизвод наводног грађанског бунта, а још мање породица трагично настрадалих жртава политички профитери су покушали да по ко зна који пут профитирају на несрећи која је задесила Србију. Грађанске протесте су покушали да претворе у обрачун са неподобним медијима, неподобним државним функционерима, као и покушај да без избора дођу на власт кроз формирање техничке – прелазне Владе. Колико су захтеви потекли из народног бунта, толико су протести и трајали, већ после пар окупљања скупови су почели да се масовно оспају, сводећи се на искључиво учешће опозиционих активиста. Накнадни догађаји, нарочито санкције директору Безбедносно информативне агенције Александру Вулину, само су показале и доказале да су стране службе и амбасаде уствари места где су осмишљени како протести, тако формулисани и њихови захтеви. Поред свега овог не смемо заборавити ни организовани медијски напад НВО активиста и опозиционих јуришника на Српску православну сркву и Патријарха српског господина Порфирија. Покрет социјалиста се из пијетета према жртвама и њиховим породицама није претерано јавно обраћали верујући у државне органе и њихове правовремене реакције. Сматрамо да из ове велике трагедије морамо да извучемо поуке и изађемо уједињени, као и да покушамо да проблеме решимо кроз државни систем, доносећи мере које ће помоћи да се овакво зло никада више не понови, али и подршци повратку правим вредностима: породици, култури, традицији… Вредности које детерминушу цео један народ, су вредности које морају бити сачуване, иначе ћемо се комплетно, као народ, нестати у безличном океану глобализма.
