Александар Вулин рођен је 2. октобра 1972. године у Новом Саду, син је инжењера Ранка и медицинске сестре Босе. Породица Вулин води порекло са Мањаче у Републици Српској. 

По образовању је правник. Као полазник 6. класе, завршио је 2017. године Високе студије безбедnости и одбране при Војној академији Универзитета одбране у Београду, највиши ниво усавршавања у систему нашег војног школства. Био је помоћник директора маркетинга у фирми „Super press“ од 2000. до 2002. године, а потом  од 2003. до 2007. године био је директор маркетинга у фирми „Color press“, а заменик генералног директора „Color media international“ од 2007. до 2012. године.

 Александар Вулин један период свог живота посветио је новинарству и писању. Био је колумниста листова „Политика“, „Свет“, „Национал“, „Центар“, политички коментатор радија „Индекс“, а био је и одговорни уредник српског  недељника „Печат“. Аутор је четири књиге – политичке студије Полит арт и три романа „Мрак“, „Опадање“ и „Лепота“. Три књиге су преведене на руски језик и једна на шпански језик. Вулин је два пута биран за народног посланика у Народној скупштини Републике Србије, за одборника у Скупштини града Београда и одборника у Општини Раковица. За директора Канцеларије за Косово и Метохију изабран је 2012. године. Ту функцију је обављао до септембра 2013. године, када је именован за министра без портфеља задуженог за Косово и Метохију. На тој функцији је остао до априла 2014. године. У априлу 2014. године именован је за министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. У јуну 2015. године постављен је за председника Радне групе за решавање проблема мешовитих миграционих токова, коју је формирала Влада Републике Србије. У августу 2016. године добио је нови мандат на челу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. На дужност министра одбране ступа јуна 2017. године. Александар Вулин је у октобру 2020. године изабран за министра унутрашњих послова и ту функцију је вршио до краја октобра 2022. године. Александар Вулин добитник је више значајних признања и одликовања. Одликован је орденом заставе Републике Српске са златним вјенцем 9. јануара 2020. године поводом Дана Републике. Добитник је Видовданске повеље, за изузетан допринос и афирмацију Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Добитник је Златне плакете Министарства одбране, за изузетно ангажовање и допринос. Патријарх српски господин Иринеј одликовао је Канцеларију за Косово и Метохију Владе Републике Србије и Александра Вулина, који је био на њеном челу, Орденом Светог Саве првог реда. Академија за националну безбедност  доделила је Александру Вулину највише признање – Грб Академије. Александру Вулину додељен је и почасни летачки знак пилота. Ваздухопловни савез Србије доделио му је златну плакету, док су припадници 63. падобранске бригаде у знак захвалности Вулину поклонили црвену беретку. Александру Вулину додељено је и признање „Човек међу људима“ Комесаријата за избеглице и миграције, први пут личности која није припадник Комесаријата. Добитник је награде „Капетан Миша Анастасијевић“ која се додељује најуспешнијим појединцима. Руска Федерација Александру Вулину доделила је медаљу за лични допринос у организацији Војне параде у Москви поводом обележавања 75. годишњице победе у Другом светском рату, а одликован је и орденом за заслуге у унапређењу сарадње Србије и Русије у области одбране. Александар Вулин добитник је многобројних награда и повеља које градови и општине широм Србије додељују личностима за посебне заслуге. Проглашен је за почасног грађанина Витине, Лепосавића, Зубиног Потока и Косовске Митровице. Проглашен је и за почасног грађанина Општине Рибник у Републици Српској. Избором на место директора Безбедносно- информативне агенције 1. децембра 2022. године, замрзао је челно место у својој партији Покрет социјалиста коју је основао 2008. године заједно са академиком Михајлом Марковићем, а која је део коалиције окупљене око Српске напредне странке. Ожењен је Наташом и отац је два сина, Сергеја и Олега.